Opis
Imanuel Mifsud jedan je od najuticajnijih malteških pisaca, a njegova zbirka pesama „Penelopa čeka“ potvrđuje i njegov međunarodni položaj kao pesnika distinkcije.
Lirična, melanholična, strastvena, njegova poezija je visoko impresionistička, puna nestalnih trenutaka koji odražavaju nepromenljivost sveta prirode s njegovim godišnjim dobima i „igrom talasa”, uzbuđenjem i bolom življenja, neumoljivošću starosti, neprekidnom tamom onoga što leži ispred. Mifsudov jezik je direktan i neukrašen, a ipak su slike koje on stvara uznemirujuće i diraju duboko.
Pesnik i prevodilac Moris Riordan opisuje pesnika kao „trubadura najnovijih dana, čije sumorne, svojevoljne, prekomerne pesme zaslužuju široku publiku”, a ova zbirka pesama svojom „zvučnom muzikom i vibrantnom teksturom” svakako će ostaviti traga na nju.
VETAR U SEPTEMBRU
Vetar voli da se igra; ruga se
jadnim dušama što blude mu telom.
**
Ne veruj severoistočnom vetru
zacelo igra svoju zlobnu igru
uverava nas da beremo cveće
što, gledajući izbliza, vidimo
da je mrtvo, da je lišeno boje.
**
Vidim, malo po malo blediš, čiliš.
Moje su oči boje mirnog mora
što mi te je donelo bez mog znanja.