Opis
УЗ МУЗИКУ
Тргом исеченим у леје сироте,
Сквером где ред мори дрвеће и цвеће,
Сипљив се грађанин, под маљем топлоте,
У четвртак гордом глупошћу размеће.
– Ту војни оркестар усред парка свира
И Валцер свиралâ ритмом шапке хвата;
– Ту, у првом реду, кицош парадира,
На привеску свога сата виси ћата;
Рентијер с лорњоном лови фалш-тонове;
Ту чиновник, надут, вуче крупну даму,
А с њом иде ревни водич за слонове,
Пратиља, с карнером налик на рекламу.
Ту умировљени поштар, чаркајући
Песак штапом, с клупе, преозбиљно гуди
О стању у свету, па бурмут шмрчући
Из сребрног суда, уговоре куди…
Ту каткад Фламанац на клупи рашири
Бураг, гдено више но у бачву стане,
И своју лулицу, из које му вири
Кријумчарен дуван, слади натенане…
Ту се парком кезе пробисвети дивни;
Јер од трубе расте у срцу топлота,
Мирисав ко ружа, ту редов наивни
Бебу нежно милки, дадиљу да смота…
– Ја пратим, раздрљен, стазама у сени
Живахне цурице, а оне то знају,
Па се гласно смеју и окрећу к мени,
А дрске им тајне из очију сјају.
Ћутљиво их пратим, а поглед ми хвата
Све што крију накит и витица смеђа,
Па лутам под блузу, до белога врата
И облих рамена, божанствених леђа.
Чизмице им свучем и чарапе брже…
– Дочаравши тело у заносу пловим…
Оне тихо шапћу, спадалом ме држе.
– А ја им жестоком жељом усне ловим…
