Opis
Proviri samo – ili se zadrži u poeziji koja sasvim obu-
zima svojom ogoljenom ali drskom i gnevnom ranjivošću i
ranjenošću, sazrelim ženskim krikom koji se guši dok, isto-
vremeno, kida telo glasa i telo reči i fraza da bi u njihovoj
skrivenoj srži pronašao otrovno-lekovite koštice pobune
i otpora protiv grotesknog sveta nezasitih zveri i gamadi.
Pesme se obraćaju, dozivaju, prozivaju, izazivaju, proklinju
i preklinju, ponekad i reže iz procepa između velikih oče-
kivanja i nikada neprežaljenih, izgubljenih iluzija – ličnih,
rodnih, generacijskih i emigrantskih – sraslih s iskustvima
iz devedesetih godina 20. veka, u kojima se i dalje krčkamo.
Nizovi jezivih, simptomatičnih prizora-kaprica i telesnih,
agonalno-agoničnih doživljaja društvenoistorijskog vremena
i prostora, prenetih odsečnim tonom i kratkim, frenetičnim
stihovima kojima se ulančavaju svi izvori nemira, ogorčenja,
gađenja i besa, momenti u kojima se čitav život sklupča, čine
okosnice ovih pesmopriča koje sve zajedno obrazuju afektima
i subjektivnim asocijacijama preustrojenu, rasparčanu lirsku
autobiografiju savremene inkarnacije Lotove žene.
Violeta Stojmenović