Opis
Proviri samo – ili se zadrži u poeziji koja sasvim obuzima svojom ogoljenom ali drskom i gnevnom ranjivošću i ranjenošću, sazrelim ženskim krikom koji se guši dok, istovremeno, kida telo glasa i telo reči i fraza da bi u njihovoj skrivenoj srži pronašao otrovno-lekovite koštice pobune i otpora protiv grotesknog sveta nezasitih zveri i gamadi. Pesme se obraćaju, dozivaju, prozivaju, izazivaju, proklinju i preklinju, ponekad i reže iz procepa između velikih očekivanja i nikada neprežaljenih, izgubljenih iluzija – ličnih, rodnih, generacijskih i emigrantskih – sraslih s iskustvima iz devedesetih godina 20. veka, u kojima se i dalje krčkamo. Nizovi jezivih, simptomatičnih prizora kaprica i telesnih, agonalno-agoničnih doživljaja društvenoistorijskog vremena i prostora, prenetih odsečnim tonom i kratkim, frenetičnim stihovima kojima se ulančavaju svi izvori nemira, ogorčenja, gađenja i besa, momenti u kojima se čitav život sklupča, čine okosnice ovih pesmopriča koje sve zajedno obrazuju afektima i subjektivnim asocijacijama preustrojenu, rasparčanu lirsku autobiografiju savremene inkarnacije Lotove žene.
Violeta Stojmenović
