Opis
U novoj knjizi Nizvodno, rijekama Aida Bagić se oglašava utišanim, meditativnim tonom u izazovnom žanru pesme u prozi. Njen poetski svet počiva na dihotomijama poput ovde-tamo, ja-ti, moj-tvoj, sada-onda,i čini da se lirska junakinja, poput rečnim strujama, iznova prepušta sećanjima koja su nekad potresna i melanholična, a nekad anegdotski intonirana. Sažetim lirskim pasažima saobrazni su narativno-deskriptivni u kojima autorka vešto beleži naizgled banalne detalje iz svakodnevice koji tekst često odvode u asocijativnom pravcu ili ga završavaju neočekivanim, efektnim poentama. Kroz raznorodna sinestezijska iskustva i lajtmotiv reke koji upućuje na neumoljivo proticanje, zabeležen je pokušaj usredištenja u ovom svetu.
Iz knjige
Kad krećeš na put, važno je sve precizno isplanirati. Odlučiti kamo i s kim ideš. Kako ćeš putovati. Što želiš vidjeti. Dobro je ponijeti malu bilježnicu i olovku tako da možeš zapisati utiske, odlomke razgovora koje čuješ u prolazu, recepte neobičnih jela. Dobro je imati i mali kodakov polaroid. Usnimiš se, iz aparata iscuri fotka, zalijepiš je u knjigu gostiju, drugu poneseš sa sobom.
Tako je bilo jednom davno. Danas sve digitaliziraš, staviš na fejs, svima na uvid, sve svoje fejs frendove povedeš sa sobom na put. Gradiš suspense od jednog do drugog statusa. Stigli smo, napišeš ispod neke vode. Na obali je zelenilo, malo je mutna, ali to je tvoja fotka, nisi je nikom ukrala. Drugi status je samo fotka ceste, nema nikakvih znakova gdje je snimljena. Treći status bude nešto jako mudro, kao, putovanje te prosvijetlilo. Fejs frendovi neka pogađaju gdje si i s kim.
U malu praznu bilježnicu zapisujem:
Ima raznih načina da se putuje. Ne znam koji je najbolji. Uvijek bude dobro i uvijek bude neka katastrofa…