Jun Fose

Jun Fose je rođen 1959. godine u Haugesundu, na zapadu Norveške. Njegovo obimno stvaralaštvo obuhvata poeziju, drame, romane, priče, eseje i dečju književnost. Nesumnjivo je među najznačajnijim norveškim piscima današnjice i smatra se najvećim norveškim dramaturgom nakon Henrika Ibsena. Među njegovim najzapaženijim delima su zbirka poezije Pas i anđeo (1992), drame Ime (1995), Dete (1997), Letnji dan (1998), Varijacije smrti (2002), Toplo (2005), San (2005), Ja sam vetar (2008), Ove oči (2009), Tamo (2011), kao i romani Melanholija, Jutro i veče
(2000), To je Ales (2004), Trilogija (2014) i najnovije remek-delo Septologija (2022).

Dobitnik je prestižnih nagrada u Norveškoj, kao i u svetu, nosilac je norveškog Ordena Svetog Ulava i Francuskog nacionalnog ordena za zasluge. Foseova dela su prevođena na preko pedeset jezika, a internacionalno je najpoznatiji po svom dramskom stvaralaštvu. Foseove drame postavljane su u brojnim pozorištima širom sveta, posebno u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, SAD, Brazilu, Australiji, Kini, Japanu i na Kubi. Fose se, takođe, aktivno bavi prevođenjem, uglavnom dramskih dela.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2023. godinu.

Dve pesme iz zbirke Pas i anđeo

kao kiša

tiho je

večeras, kao kiša

za tebe

i sve pse

za tebe

i u plavom

su svi psi

(za tebe, za tebe)

(tako nalik mesecu)

sve dok ona, tako nalik mesecu, prelazi

u svoju

uvek jednako odlazeću

i jednako nadolazeću

tamu

ili je to možda svetlo: Jer ona ide, korak

po korak, tako jasno ide

i zaustavlja se, osvrće se

i onda doziva psa

Doziva još jednom

Doziva psa, ali nikakav pas ne dotrčava

Ona gleda iza sebe, pa se okreće i gleda napred

i onda polazi, jer sada treba da ide, samo da ide