Opis
Jedna od zvezda sazvežđa Orion je eksplodirala, a njeni ostaci sijaju na nebu u vidu velike, bele mrlje, kao da tokom noći sija još jedan mesec, kao da osvetljava stvarnost, životnu situaciju na zemlji. Čežnja, razočaranje, bolest, sramota i samoća – sve one stvari o kojima je teško govoriti. U devet novela zbirke istovremeno se formira slutnja, neka skoro apokaliptična vizija, a oživljavaju apsurdne figure ali od krvi i mesa, koje možda čak prepoznajemo i u sopstvenoj svakodnevici. Snaga prve zbirke novela Maćaša Selešija između ostalog se krije u tačnim prikazima duše i u vizionarskom književnom jeziku. Seleši već i u ovoj svojoj prvoj zbirci novela stupa pred nas kao zreo prozni pisac. Svojim podrobnim, potanko izloženim opisima (koji sa savršenom preciznošću izveštavaju o telu i duši), briljantno empatičnim i razumljivim ljudskim sudbinama, kao i suptilnom mrežom referenci, odnosno svojim misticizmom koji čak i to prevazilazi, Naizmenična struja je odmah postala jedna od najvažnijih objavljenih mađarskih dela godine.
Robert Bak
U svom pogledu na svet, percepciji proze, stilu, Naizmenična struja ni po čemu nije bliska Selindžerovom delu Devet priča. Ipak, podsetila me je na tih drugih devet priča. Verovatno zbog oformljenosti proze, zbog sukcesivne kompozicije. Maglovit osećaj da ova vrsta bliskosti i dobre uobličenosti donosi nešto novo u mađarskoj prozi. Ono što je strano je preterivanje i fragmentarnost koji su toliko česti u današnje vreme. U pojedinim pričama javlja se klasika, poenta vredna Mopasana ili O. Henrija, ali to uopšte nije tipično za zbirku. Može se samo predosetiti da se ovde rodio prozni pisac na duge staze.
Andraš Terek
