Opis
Нешто неухватљиво стварно прожима нове песме Дејана Матића. Kрокији градских призора, нефорсирана искреност, успутна Mitteleuropa, свеприсутна јесен, ангажованост контрастирана џармушевским извијањем дима цигарете над топлом кафом, захуктали, шагаловски каталози и спори Медитеран — све је то непретенциозно и пажљиво укомпоновано у збирку која одише књижевним и животним искуством. У непрестаном кретању толико обичном да личи на мировање, Матић својом већ препознатљивом контемплативном опсервацијом сведочи о пролазности тренутка, идеологија, историје, предајући се путовањима што као у неизбежној последњој станици увек завршавају истом меланхолијом тела и осећањем да је све наше управо јер ништа није. Шулдигум је и топла и хладна, и уздржана и директна збирка, још узбудљивија, још виспренија, још суптилнија него претходне. Једноставно речено, најбоља Матићева књига до сада.
Бојан Васић
