Marta Pesarodona

ZA MARIJU ANTONIJU, KATERINU I KLEMENTINU I TOLIKE, MALOBROJNE, DRUGE

Znala sam da ste,

uprkos svemu,

mogle uvek da nam ispričate

deliće onoga što smo priželjkivale.

Znala sam da ste znale

mnogo više od onog što ste napisale

da ste bile smelije

od hrabrosti koja vam je bila potrebna.

Znala sam da je postojao,

iza svih kočnica, prepreka

toliko učenih i zatvorenih vrata,

izvor na kome se može utoliti žeđ i glad.

Znala sam da posedujete deliće celine

(osećala sam to gotovo oduvek,

uprkos tišini koja se podsmevala)

koji su me čuvali od suvišnih reči.

Znala sam da treba da vas potražim

(prekopavam po skoro nedostupnim izdanjima)

i čitam, verno i s pažnjom, vas,

prethodnice ovog našeg lošeg života.

Sa katalonskog prevela: Jelena Petanović