Katarina Tivald

Katarina Tivald (1979) studirala je lingvistiku i ruski jezik u Beču, Sankt Peterburgu i Glazgovu. Na književnoj sceni je debitovala 2005. sa zbirkom pripovedaka „Rezovi – portreti – stranci“ (edicion leks list 12), a 2006. je objavila svoj prvi pozorišni komad „Selo. Interrupted“ (premijera u OHO – Ofenes Haus Obervart). U međuvremenu je objavila brojne knjige i pozorišne komade, a nedavno je objavila „Poslednja Marinina pisma“ (2019, Teater Drahengase). Dobitnica je više nagrada i stipendija, među njima i državne stipendije za književnost koju dodeljuje Republika Austrija. Katarina Tivald je angažovana na različitim nivoima obrazovanja, od izvođenja nastave na kursevima za odrasle do držanja predavanja iz oblasti nauke o književnosti, i radi kao nastavnica u jednoj srednjoj školi na obodu Beča.

IDILA U BOJAMA

Saraus, Baskija

 

More žurno ulazi, žvaćući.

Bele li raznolikosti zuba!

Istovremeno, plavi želudac vari u

nezdravoj opijenosti.

Strvina leži iscrpljena,

mokar pesak nanesen plimom, od ranije,

iz nekadašnjih vremena, pred ustima vode –

iskošeni talasići hitaju jedni drugima

u susret, mrmljaju nešto

o novostima među dagnjama,

o reformama vremena u kretanju rakova,

o proletanju galebova,

vazdušnih dopisnika sa stenovitog kopna,

otvorenih na dva krila, sa kljnunovima-zvučnicima:

honorar dobijaju u ribama.

 

Labave su vode na krajevima mora,

dok na obalu dovlače svoj lake nečistoće,

otpad zida okrenut ka plaži:

televizor, ekran,

povlači svoje crno-bele niti i šušti, no ipak:

dečak u crvenim gaćicama skače i nestaje

iza treperavog malog ekrana.