Zlatko Paković
Zlatko Paković (1968), pisac i pozorišni reditelj
Studirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Knjige:
Kralj mora proći kroz creva prosjaka, pesme (Multimedijalni institut, Zagreb, u štampi)
Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom, drama u dve verzije (Multimedijalni institut, Zagreb, 2022)
Jeretička liturgija, deset dramskih komada (Zepter Book World, Beograd, 2021)
Enciklopedija živih, drama (CZKD, Beograd, Qendra Multimedia, Priština, 2016; trojezično izdanje, na srpskohrvatskom, engleskom i albanskom)
O autoritarnoj savesti, kratki ogledi (Mostart, Zemun, 2015)
Anatomija nacionalističkog morala i druge kolumne (Službeni glasnik, Beograd, 2012)
Zajednički pepeo, roman (Geopoetika, Beograd, 2008); nemačko izdanje Die gemeinsame Asche (Dittrich Verlag, Berlin, 2013)
Soba za jedan krevet, roman (Otkrovenje, Beograd, 2002)
Dnevnik pevanja, pesme (Hipnos, Beograd, 1995)
U dnevnim i nedeljnim listovima objavio je preko hiljadu tekstova na kulturalne, socijalne i političke teme. Kao pozorišni reditelj i dramski autor do sada je delovao u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, na Kosovu, Kipru, u Bugarskoj, Norveškoj i Holandiji.
“Zlatko Paković je jedan od najuticajnijih reditelja i dramskih pisaca na južnoslovenskom kulturnom prostoru. Hans-Thies Lehmann je o njegovoj originalnosti pisao kao o sasvim novom načinu upotrebe Brechtovog ‘poučnog komada’. Pakovićeve predstave izazivaju divljenje, uzbuđenje i odgovornost publike, a odmazdu represivnih struktura. Zbog autorske predstave ‘Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo’, nacionalističke snage u Srbiji pretile su mu javno likvidacijom. Predstavu ‘Pier Paolo Pasolini režira Strašni sud’, zabranila je overenim nalogom gradska vlast u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore – to je presedan u Evropi XXI veka i nepojamni skandal. U predstavi ‘Vox dei – građanska neposlušnost’, sudio je aktuelnom predsedniku Republike Srbije i celokupnoj vladi. U hrvatskoj svojoj predstavi ‘Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom’, sledeći konsekventno javno izgovorene reči aktuelnog pape, doveo je do toga da papa razori Vatikansku banku, omogući sveštenički čin ženama i ukine celibat sveštenstvu (kao protivmeru masovnoj pedofiliji u Katoličkoj crkvi). Njegove predstave su provokativne (provocatio), jer je to način da se kod gledalaca pobudi vokacija (vocatio) – poziv da se bude odgovoran građanin, jer je pozorište umetnost polisa, dakle, politična umetnost par excellence. U bosanskohercegovačkoj svojoj predstavi ‘Crkva bosanska’ – u kojoj zagovara ideju da je jedina istinska religija među ljudima, bez obzira na versko opredeljenje, spremnost da se, bez obzira na posledice, govori istina – uspeo je da dokaže da nema nikakve religijske prepreke da dve žene koje se vole budu venčane u džamiji po šerijatskom pravu. Za svoj rad nagrađen je prestižnim nagradama, između ostalog Specijalnom Sterijinom nagradom za režiju, Sterijinom nagradom za najbolju predstavu, Nagradom ‘Ahmed Vali’ za životno delo, Nagradom ‘Amra Prutina’ za umetničku hrabrost, te međunarodnom ‘Ibsen Scholarship’ za projekat pozorišne predstave ‘Ibsenov Neprijatelj naroda kao Brechtov poučni komad’. U prolećnom broju časopisa The Drama Review (TDR) za 2023. Godinu, možete čitati njegov ogled ‘On Theatre’s Responsibility in the Spectacle of Climate Change’.” [ICAF, Rotterdam]
