Stanjislav Ignaci Vitkjevič

Stanjislav Ignaci Vitkjevič ili samo Vitkaci (1885–1939), filozof, pisac, slikar, fotograf, formista, avangardista, tvorac Teorije Čiste forme. Rođen je 24. februara 1885. u Varšavi. Plemićkog je porekla i sa očeve i sa majčine strane. Ovo ističem s obzirom na značaj roditelja u njegovom životu i obrazovanju, osobito oca, Stanjislava Vitkjeviča, slikara, pisca, arhitekte, ali i majke, Marije Vitkjevič, profesorke muzike. 1890. porodica se zbog obolelosti oca od tuberkuloze preselila u Zakopane, u kome su se nalazili veoma poznati sanatorijumi za plućne bolesti.

Bez obzira na svoj visok nivo obrazovanja Vitkjevič je knjigu o narkoticima napisao u publicističkom stilu, u nameri da smanji distancu između sebe i svojih čitalaca i sabesednika, jer je pored pisanja i slikanja veoma voleo diskusije uživo ili pismeno, objavljivane u visokotiražnim novinama i časopisima ili vođene na javnim tribinama. U knjizi Narkotici iz teksta u tekst vodi nas na putovanje po vlastitim, veoma bogatim iskustvima i eksperimentima s narkoticima, čije korišćenje je detaljno opisao, razdelivši ih na „demokratske” i „višeg reda”. Najveću pažnju posvetio je pejotlu, koji se dobija iz meksičkog kaktusa, do koga se s obzirom na udaljenost Poljske i Meksika teško dolazilo.

Smatrao je da treba prati  „Nečiste duše”. Što je, po njemu, bilo značajno za nastanak zdravog društva, koje se kao i kultura zasniva na Pojedinačnom postojanju, koje se ispoljava u religiji, filozofiji i umetnosti, trima duhovnim oblastima čoveka, koje su slične Hegelovoj trijadi: sakrumu, istini i lepom. Međutim, već u prvoj polovini 20. veka nije se moglo govoriti o napretku u pomenutim oblastima, s obzirom da je racionalizam iz društava novog veka potisnuo metafiziku. S njenim nestajanjem, po Vitkacijevom mišljenju, nestaju religija, filozofija i umetnost. Tome je doprinelo i postepeno „umiranje demokratije”, koju nijedna revolucija ne može da povrati. Novo čovečanstvo sve više se bavi podmirivanjem svojih bioloških potreba. Dok su postojali pojedinci koji su osećali „metafizički nemir” visoka kultura je održavana i imala smisla. Iščezavanje elitne kulture vodi propasti kulture koja se zasniva samo na zaradi novca.

Delovi iz Pravilnika firme portreta S. I. Vitkjevič:

Tip A – relativno „najuglađenija” vrsta. Pre odgovara ženskim nego muškim licima. „Glatka” izrada, s izvesnim  gubljenjem karaktera u korist ulepšavanja, ili uz relativno  isticanje „lepote”.

…

Tip C, C + Co, Et, C + H, C + Co + Et  itd. – Ti tipovi izvođeni su uz pomoć C₂H₅OH i narkotika višeg reda – trenutno isključeno. Karakterizacija modela subjektivna – karikaturalno pojačavanje, kako formalno, tako i psihološko, nije isključeno. U određenim granicama  apstraktna kompozicija ili tzv. „Čista forma”.

 …

Firma uglavnom ne obraća veliku pažnju na slikanje odeće i detalja. O pozadini slike odlučuje isključivo firma – zahtevi u toj oblasti ne uzimaju se u obzir.

 …

Isključena je a p s o l u t n o  svaka kritika od strane klijenta. Portret može da se klijentu ne dopada, međutim firma ne može da dopusti ni najskromniju opasku, bez svog specijalnog ovlašćenja. Ako bi firma dopustila sebi taj luksuz: slušanje mišljenja klijenata, o d a v n o  bi poludela.