Sofi Rajer
Sofi Rajer, rođena 1984. godine u Beču, gde i danas živi. Master-studije u oblasti kompozicije i muzičkog pozorišta završila je 2010. godine, a iste godine stekla je i diplomu iz dramaturgije u okviru programa uniT u Gracu. Dobitnica je nagrade za podsticaj književnog stvaralaštva koje dodeljuje grad Grac, kao i nagrade za podsticaj književnog stvaralaštva koju zajednički dodeljuju pokrajina Štajerska i časopis „manuskripte“ 2010. godine, za pozorišne tekstove: „ptičja sreća“, „ljubav u maniru dendrobiuma“, „pseći propovednik“ i „Ana i vulian“ (izdavač S. Fišer-Ferlag). Na Visokoj umetničkoj školi za medije u Kelnu upisala je 2011. godine odsek za scenario i filmsku režiju. Dobitnica je nagrade za književnost za delo „let (tragovi)“ (2012) koju dodeljuje Savezno ministarstvo prosvete, umetnosti i kulture. Književnu nagradu grada Graca dobila je 2013. godine. Iste godine, njeno delo „zavisnost od buba“ objavila je izdavačka kuća S. Fišer-Ferlag. Te godine primila je i nagradu „Na dran!“ za dečji pozorišni komad „Ana i vulian“. Komad je premijerno izveden u Badiše landesbine 2014. godine. Dečji komad u oblasti muzičkog pozorišta „tužna suza“ premijerno je izveden 2016. godine u Koncertnoj dvorani u Beču. Povremeno drži nastavu na Univerzitetu za film, medije i pozorište u Beču, kao i na Visokoj pedagoškoj školi u Holabrunu. Od 2017. godine upravnica je programa za kreativno pisanje u okviru organizacije BES. Poslednje je objavila: „spavačica“ (izdavač: Edicion Atelje), „iz života jedne kornjače“ (izdavač: Černin). Zvanje doktora filozofije stekle je 2017. godine na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču.
rešetke
propao kroz
reč.
odvrnut iz
časova.
opet pronašavši
sebe, drhtiš:
razjapljeno
ništavilo.
ali
plivajući
u tišini
žvaćući
tvoju pidžamu
lepljive želje sudaraju
se o kontejner ja je
odsad
nedostupno
ali trava od
stakla
tihi tihi vetar
plivajući
u tišini
pasti
ruke se krše
tela uvijaju
epilepsija srca
čak ni bez
povoca
ne možeš da
pustiš
san
dok sanjajući mašeš
listovima šipurka:
crvenilo unutar gole
mreže grana. iznova si
pronašao ptičju
perspektivu. sediš
na mrtvom drvetu i
pričaš sebi o svetu: bajke
u zimskom sivilu. lišće.
svakodnevica
smeteno su se brige zavukle
u tragove od jastuka
a mi zgrabili naše zgužvane
ljubavi. neraspremljeni
kreveti. krpimo pukotinu
u srcima. zanoktica uz
zanokticu. istrpi
me