Opis
„Može se reći da su moje knjige, u velikoj meri, nemogućnost pomirenja. Da kažemo nužnost i nemogućnost predaje. Prosto tako.“
Ovako je, u svom jedinom intervjuu, rekao Tur Ulven, norveški pesnik rođen 1953. godine u Oslu, koji je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka bio jedan od vodećih pesnika norveške pesničke scene, pesnik erudita bez formalnog obrazovanja.
…
Prvi deo ove knjige izbor je iz svih pet pesničkih knjiga koje je Tur Ulven za života objavio. Uvidom u zaostavštinu otkrivena su još tri gotova, za štampu pripremljena rukopisa koji se, iz samo autoru znanih razloga, nikada nisu našla na stolu izdavača. Po datumima na rukopisima Fosilni talasi (Som fossile bølgeslag, 1984), Muzejski teatar (Museets teater, 1984–1985) i Neiskopane frule (Uutgravde fløyter, 1985–1986) zaključuje se da tzv. nemi period nije i period nepisanja. Izbori iz ova tri rukopisa nalaze se u drugom delu ove knjige. Poslednji ciklus, koji smo, prema jednoj pesmi, naslovili Zvezda u kosturu, izbor je iz pesama koje su objavljene u časopisima u periodu od 1973. do 1993. godine, ali i izbor iz neobjavljenih pesama koje su nađene u različim fasciklama. Dobar deo tih pesama ima i datume kada su napisane ili dorađene, pa su u ovom ciklusu postavljene hronološki, po vremenu objavljivanja ili nastanka. Poslednje dve pesme u ovom izboru su bez datuma, ali po belešci na fascikli pretpostavlja se da su napisane 1. 3. 1993. godine.
Tur Ulven je 18. maja 1995. godine izvršio samoubistvo. Njegovo delo ostavilo je dubok trag u norveškoj literaturi, inspirativno je i danas i delom je uzor nizu autora koji su se s novim milenijumom pojavili.
Nacionalni teatar u Oslu je 2008. godine postavio predstavu Običan dan u paklu po motivima iz njegovih knjiga.
Marko Vuković
Iz knjige:
PESNIK
Odavno je prestao da koristi olovku i papir.
Umesto toga, mirijade malih crnih mrava pušta po
belom mermeru, te tako sam od sebe nastaje jedan
potpuno novi jezik. Treba samo u pravom trenu prosuti
tečno staklo po nastalom tekstu.
SPISAK ŽELJA PALOG ANĐELA
Da sneg padne na divlju svinju u šumi od munja
Da šeširi padnu na pločnike kao maljavi plodovi
Da biftek u tanjir padne s deset hiljada stopa visine
Da padneš ti i da se udariš
Da ceo sat pada kiša miševa i aligatora
Da mesec dana pada kiša grudi monahinja
Da ti kišna kap u oko padne kao atomska bomba na jaje
Da akrobat s trapeza padne u času kad neko ugasi svetlo
i vikne: Živela Sloboda
Da svi sveštenici u isti čas padnu s propovedaonice
Da sva kosa otpadne i preda se vetrovima kao zastava od slame
Da kazaljke padnu sa sata u dati čas
Da sve misli ispadnu iz glave i
kao sirup poteku u retortu alhemičara
Da se drveni autići u trenu raspadnu
Da se iz mora ribe dignu i padnu na zadnju stranu meseca
kao odred grizlija koji se padobranom spušta
na valovito polje gde dvoje ljubavnika sakriveni leže
Da se pad iz Raja svakodnevno u osam sati ponavlja
Da dani ispadaju iz godine, godine iz istorije
kao zubi iz osmeha
Da ti se senka po šavu raspara, a ti sam
da se spotakneš o obliju polovinu koja se ukaže
da ispadneš kroz prozor i vrtoglavom brzinom
padneš na ulicu ispod
koja pak propada u prazninu
istom brzinom
kojom padaš i ti
