Opis
Troje ih je. Dok su deca, svet je u ravnoteži. Kasnije, sve se menja. Ona voli jednog od njih dvojice. Njih dvojica vole nju. Otac Zuzane Libeskindove poseduje rafineriju šećera. Njen život je bezbrižan, ničeg nije željna i okružena je ljubavlju. U vazduhu se oseća samo miris nagorelog šećera. U malom mestu Holašovice, tridesete godine XX veka su slatke. Zuzana ulazi u doba adolescencije tokom nemačke okupacije. Jevrejsko poreklo određuje joj sudbinu: transport, koncentracioni logor.
Iako Zuzanini drugovi Hanuš i Jan ostaju u Holašovicama, njihovi putevi se razilaze. Rat je gotov, Zuzana se vraća iz koncentracionog logora i otkriva da je izgubila mnogo više nego što je mislila.
Nema ničeg trivijalnog u načinu na koji se Jakuba Katalpa uhvatila u koštac sa temom. Ona grabi čitaoca i ne pušta ga. Ipak, ne želi da bazira čitav roman na temi Holokausta, niti nastoji da nas šokira nečim o čemu su hiljade pisaca pre nje već pisale, već nas podseća na život pre i posle koncentracionog logora. Na transformaciju pojedinca u sasvim drugu osobu.
Lenka Jančarova
Motivi daha (iz naslova) i krvi pojavljuju se na različitim mestima, uvek u drukčijem kontekstu i okruženju. Na nekim mestima njihova pojava je zastrašujuća, dok negde čine da roman zaliči na psihološki triler, ali nikada se ne pojavljuju samo zarad efekta ili trenutnog utiska. I zato je ovaj roman toliko važan. Zuzanin dah obrađuje teme koje su možda već nebrojeno puta bile obrađivane, ali način na koji to čini deluje sasvim nov, nevin i pomalo magičan, sa snažnom sposobnošću razlikovanja dobra i zla, zločina i kazne, nade i očaja.
Radim Kopač
