Petr Hruška

Petr Hruška je češki pesnik i istoričar književnosti, rođen 7. juna 1964. godine u Ostravi, industrijskom monstrumu koji počiva na ogromnim zalihama mrkog uglja. U ovom gradu je završio visoku školu hemijskog usmerenja, a tek nakon promene političkih prilika 1989, mogao je slobodno da studira književnost na univerzitetima u Ostravi i Brnu. Po završetku studija radi u Akademiji nauka Češke Republike u Pragu, a oblast njegovog istraživanja je češka poezija nakon 1945. godine. Povremeno predaje književnost na univerzitetima u Brnu, Ostravi i Opavi. Učestvovao je u izdavanju raznih književnih časopisa, organizaciji velikog broja literarnih programa (ponekad veoma divljih), angažovao se u udruženjima građana sa ciljem očuvanje kulturnih spomenika i životne sredine uništene ostravske regije.
Objavio je niz pesničkih zbirki: Dnevni nespokoji (Obývací nepokoje, 1995), Meseci (Měsíce, 1998), Ta vrata su se uvek zatvarala (Vždycky se ty dveře zavíraly, 2002), Zeleni džemper (Zelený svetr, 2004), Automobili klize u brodove (Auta vjíždějí do lodí, 2007), Zaludrame (Darmata, 2012), Nevlastiti (Nevlastní, 2017), Nigde se ne kaže (Nikde není řečeno, 2019) i Ugledao sam svoje lice (Spatřil jsem svou tvář, 2022). Takođe piše kratku prozu, objavio je originalnu dnevničku zbirku Jedna rečenica (Jedna věta, 2015) i zbirku tekstova U odronu (V závalu, 2020). Omiljeni su njegovi feljtoni u rubrici internet izdanja časopisa Revolver Revue, nazvanoj Bubanj Revolvera. Autor je nekoliko pozorišnih scenarija i urednik dela svog prijatelja, pisca Jana Balabana, kao i Ivana Martina Jirousa. Sudelovao je u pripremi velikog broja naučnoknjiževnih radova (istorije književnosti,
rečnika, udžbenika, interpretacijskih enciklopedija) i napisao je dve monografije o znamenitim češkim pesnicima Karelu Šiktancu i Ivanu Vernišu.
Drezdensku nagradu za liriku dobio je 1998. godine, a 2009. je bio laureat Nagrade Jana Skacela, dok mu je za zbirku Zaludrame dodeljena najviša nagrada u Češkoj, Državna nagrada za književnost. Njegove zbirke i izbori iz poezije prevedeni su u velikom broju evropskih zemalja, a povremeno su njegove pesme doživljavale i muzičke obrade. U pozorišnoj predstavi Andergraud pasije odigrao je ulogu ostarelog Isusa… Živi sa ženom u Ostravi.