Mihal Rušinek

Mihal Rušinek pisanje knjige Ništa obično. O Vislavi Šimborskoj započinje konstatacijom: „Vislava Šimborska je smatrala da nikako nije umesno da se bilo kome telefonira pre deset sati, osim ako se dogodilo nešto loše. Prema tome, kada je 11. novembra 2011. telefonirala u devet ujutru, shvatio sam da je u pitanju ozbijna stvar”. U njenim godinama u pitanju je pre svega zdravlje – potrebna joj je pomoć. Kada i kakva  ispričaće nešto kasnije, jer knjigu započinje time kako je nakon proglašenja nagrade postao njen sekretar – tako što joj je razrešio problem s danonoćnim zvonjenjem telefona, primanjem i slanjem stotina pisama koje je dobijala iz celog sveta, praćenjem na razne susrete koji su joj priređivani, ali i odbijanjem brojnih susreta; njoj, koja je celog života bila samostalna i sve svoje poslove obavljala sama, radeći petnaestak godina kao sekretar redakcije i urednik poezije krakovskog časopisa Književni život, feljtonista, kolažista…

BR